Saopštenje Kulturnog centra REX, Fonda B92 i festivala "Slobodna zona"

Oktobarski salon 2014.

Sa žaljenjem zaključujemo da poslednji događaji vezani za proglašavanje Oktobarskog salona bijenalnim i smena direktorke KCB Mie David ne doprinose poboljšanju kulturne klime u Beogradu. Naprotiv, obe odluke donete su bez javne diskusije, bez evaluacije i iza zatvorenih vrata, čime je ostavljen utisak da se radi o birokratskim naredbama i političkoj volji. To su motivi koji ne smeju da imaju veze ni sa kulturom niti sa profesionalnim odnosom prema kulturi.

Umesto da se širi, kulturni prostor u Srbiji sve se više sužava i izbora je sve manje. Nova odluka da se Oktobarski salon održava svake druge godine nastavlja niz kojim su na udaru i tradicionalne kulturne manifestacije poput BEMUS-a i BELEF-a. Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti zatvoreni su već više od deset godina, pozorišta su pred zatvaranjem, dvadesetak bioskopskih sala u samom centru Beograda je napušteno. Posebno su uznemirujuće optužbe da kultura u Beogradu nije dovoljno nacionalna i patriotska i da je Oktobarski salon bio „mondijalistički“.  Sve ovo ukazuje na tendenciju skretanja gradske kulturne politike udesno.

Smatramo da je sada trenutak da se zaustavi uticaj političkih i birokratskih interesa na kulturu u Beogradu i Srbiji, da se ozbiljni poslovi prepuste profesionalcima i naročito da se prestane sa najavama desničarske i nacionalističke radikalizacije kulturnog diskursa u gradu.  Činjenica da su u ovom trenutku na vodeća mesta kulturnih tela u gradu, kao što su Gradski sekretarijat za kulturu i Kulturni centar Beograda, imenovane osobe koje u svojoj profesionalnoj biografiji nemaju nijedan poznati kvalitet koji bi ih preporučio za donošenje kompetentnih odluka u domenu kulture ukazuje na to da je politička podobnost i efikasnost u realizaciji političkih naredbi praktično jedini kriterijum koji je u ovom trenutku bitan. 

Pozivamo vlasti u Beogradu i Srbiji da razmotre svoju kulturnu politiku koja vodi ka sunovratu institucija i kolapsu celokupne umetničke scene. U trenucima velike ekonomske krize pogubno je u kulturi donositi odluke koje nemaju veze ni sa kulturom niti sa strukom i dalje etatizovati scenu koja je već pritisnuta ogromnim birokratskim teretom. U takvoj situaciji, prostor za kulturna istraživanja i razmenu ne sme da se smanjuje, a upravo to najavljuju odluke vezane i za Oktobarski salon i za Kulturni centar Beograda.

Izražavamo solidarnost sa smenjenom koleginicom Miom David, uz zahvalnost što je na izuzetan način, razvojem Kulturnog centra Beograda na čijem je čelu bila od 2010. godine do danas, pokazala da je kultura živ organizam koji može da se širi i razvija uprkos uslovima u kojima se odvija, od ekonomske krize do političke demagogije.