27.2.2018.

Iranski turisti u Srbiji postaju migranti

Od ukidanja viza državljanima Irana, po zvaničnim podacima MUP-a u Srbiju je u prethodnih pet meseci ušlo preko 6.000 „iranskih turista“. Zanimljivo je da je veliki broj njih odlučio da se ne vrati iz Srbije u svoju državu nego da ilegalnim putivema nastavi put ka Zapadnoj Evropi, što dosadašnji sistem upravljanja migracijama stavlja na dodatnu probu.

Prema rezultatima strukturisanih razgovora koje je Info Park sprovodio od jeseni 2017. sa Irancima koji su se obratili našem centru za pomoć i osnaživanje migranata u tranzitu, Srbija je za njih samo usputna stanica, ali i najsigurniji i najjeftiniji put ka zemljama koje su njihova krajnja destinacija u zapadnoj Evropi. Ovo ne čudi, s obzirom na to da iza svega stoji bilateralni sporazum dve države koji je doveo do odluke Vlade Srbije od 22. avgusta 2017. uvede viznu liberalizaciju prema kojoj građani Irana u Srbiju sada ulaze kao turisti sa pravom boravka do 30 dana.

Iako su u Srbiju ušli kao turisti, veliki broj Iranaca boravak u Beogradu koristi za uspostavljanje veza sa krijumčarima koji će ih prebaciti do željene destinacije ili za pronalaženje drugih načina da se pređu granice Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske ili Rumunije. Kao glavne razloge za napuštanje Irana navode ugrožena ljudska prava i slobode, pre svega u domenu političkih, verskih i seksualnih opredeljenja. Uz to, deo Iranaca želi da ide u zemlju u kojoj ima veće šanse za ekonomski prosperitet i bolji život. Među intervjuisanom populacijom nalaze se pretežno mlađi parovi ili muškarci koji se masovno izjašnjavaju kao hrišćani, pripadnici LGBT populacije ili kao glasači opozicije, uz navode da su bili izloženi progonima u zemlji.

Najveći broj Iranaca u Beograd dolazi avio-letovima turskih i zalivskih kompanija sa presedanjem u Istanbulu, Dubaiju, Abu Dabiju ili Kataru. S povećanom potražnjom za Beogradom kao destinacijom, nakon 27 godina pauze, dve iranske avio-kompanije su ugovorile direktne letove Teheran-Beograd. Prvo je 13. januara 2018. dva leta nedeljno avionom sa 156 mesta uspostavila državna kompanija Iran Air a nekoliko nedelja kasnije i Qeshm Air. Putem ova četiri leta u Srbiju potencijalno može doći 600 Iranaca nedeljno.

Fenomen „iranskih turista“ koji u Srbiji postaju migranti, od početka prate problemi njihove identifikacije. U početku, registracija koja prati izražavanje namere za traženjem azila nije bila moguća, jer su u pitanju osobe sa legalnim boravkom - kako je objašnjeno iz Uprave za strance MUP-a Srbije. Da bi prikrili poreklo, neki od njih su bacali i uništavali pasoše, što je stvorilo dodatnu konfuziju kako među organizacijama koje pružaju pomoć, tako i među nadležnim institucijama. Kako se povećavao broj onih koji nisu uspeli da napuste Srbiju u roku od 30 dana, tako je rasla i potreba za njihovim smeštajem u odgovarajućim centrima, ali je preduslov za to bila obavezna registracija uz izražavanje namere za traženjem azila. Naposletku im je to ipak dozvoljeno, čime je suštinski legalizovan njihov boravak kao tražilaca azila, ali među osobama koje je Info Park intervjuisao nije opažen nijedan slučaj koji svoj budući život vezuje za ostanak u Srbiji. „Svima intervjuisanima cilj je da se dokopaju razvijenih zemalja Evropske unije, pre svega Nemačke i Francuske“, izjavio je Gordan Paunović iz Info Parka.

Migranti iz Irana su za vrlo kratko vreme privukli pažnju javnosti, a povod je bio protest na granici sa Hrvatskom (25. decembra 2017.) prilikom kog je stotinak osoba insistiralo da se granica otvori. Većina demonstranata bila je iranskog porekla. Iranci su nakon ovog incidenata prebačeni u kampove uz poštovanje procedure, bez razlike u odnosu na ostale nacionalnosti i zemlje porekla, tako da se danas najveći broj njih nalazi u Preševu. U ovom trenutku, Iranci su treća najbrojnija nacionalnost u centrima za migrante u Srbiji – ima ih 485 (više od 12%) i njihov broj stalno raste.

„Uz sve pozitivne strane ukidanja viza, ostaje nejasno zašto ovu odluku nisu pratile konkretnije mere vezane za upravljanje migracijama u Srbiji, što bi između ostalog predupredilo kritike Evropske unije i susednih zemalja“, dodaje Gordan Paunović. Hrvatska je posebno bila glasna u vreme protesta kod Tovarnika, kada je to pitanje bilo postavljeno i pred organima EU. I bez toga, povećan pritisak na institucije sistema kao što su Komesarijat za izbeglice i migracije ili Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i na brojne organizacije koje rade sa migrantima na terenu, dovoljan su razlog da se preduzmu konkretnije mere da se ovaj trend ograniči. Istog dana kao i za državljane Irana, bezvizni režim uveden je za stanovnike Indije, tako da je otvoreno pitanje da li će i oni krenuti stopama Iranaca, s obzirom na to da se i njihov dolazak konstantno beleži već duže od godinu dana, za sada u manjim brojevima.

 

Ostale vesti

15.11.2019.

Putujući bioskop Slobodne zone Junior prešao 3298 km i posetio 10 mesta u Srbiji

Treće izdanje Putujućeg školskog bioskopa Slobodna zona Junior sa radionicama medijske pismenosti, juče je u Lajkovcu uspešno završilo svoju turneju po Srbiji! Tokom proteklih mesec dana, stručni tim Slobodne zone Junior je posetio jedanaest škola u deset gradova i prešao 3298 kilometara.
22.10.2019.

Treće izdanje Putujućeg školskog bioskopa Slobodna Zona Junior u 10 opština u Srbiji

Putujući školski bioskop „Slobodna zona Junior” u sredu, 23. oktobra, po treći put kreće na turneju po Srbiji! Prva stanica mu je srednja škola “Mali Zvornik” u Malom Zvorniku, a već sledećeg dana 24. oktobra, školski bioskop se seli u Novi Pazar gde će mu domaćini biti dve srednje škole - „Škola za dizajn tekstila i kože” i „Tehnička škola“.
15.10.2019.

Učenice iz Vranja obezbedile učešće na svetskom takmičenju MakeX u Kini

Posle uspešno održanog Evropskog otvorenog prvenstva u robotici 12. oktobra u Zagrebu, učenice osmog razreda OŠ”Setozar Marković” u Vranju, Leonora Ristić i Anđela Ristić, pod vođstvom mentora Saše Ristića, obezbedile su učešće na svetskom takmičenju u Guangdžouu u Kini.
15.10.2019.

Coca-Cola HBC Srbija podržala ekonomsko osnaživanje žena iz Stanišića

Kompanija Coca-Cola HBC Srbija svojom donacijom u iznosu od 327.600 dinara omogućila je uspešno prikupljanje sredstava u okviru kampanje na platformi donacije.rs pod nazivom Pomozimo ženama iz sela Stanišić da žive od svog rada!
15.10.2019.

Slobodna zona Junior: Produžen konkurs za Free Zone Filmmaker School

Rok za prijavu za pohađanje škole dokumentarnog filma za srednjoškolce FREE ZONE FILMMAKER SCHOOL za školsku 2019/2020. godinu produžen je do petka, 18. oktobra 2019. godine!

O nama

Fond B92 je nevladina organizacija koja osmišljava i realizuje neprofitne projekte.

Više o nama