Preporuke sa završne konferencije pilot projekta “ONAsnaživanje”

U uslovima nedovoljno razvijene ekonomije i nedostatka radnih mesta, ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvom nasilja zahteva dodatne napore koji moraju da se ulože da bi se stvorile održive šanse. Ne postoji jedan idealan model niti jedno rešenje koje je najbolje već čitava lepeza različitih pristupa koji bi trebalo da deluju paralelno, a koji će se nuditi ženama u zavisnosti od njihovih potreba, ali i ekonomskih prilika i šansi u nekoj sredini.  U cilju prevencije i zaštite od nasilja prema ženama predlažemo uvođenje sledećih mera i iniciranje novih programa:

1. 1.    Usluga ekonomskog osnaživanja u fokusu mora imati individualne potrebe žena

U fokusu usluge za ekonomsko osnaživanje žena koje imaju iskustvo nasilja moraju da budu upravo žene i njihove potrebe – pomoći im da prepoznaju svoje resurse i naprave promenu u svom životu. Pružiti im podršku da se razviju na bazi onoga što one žele/znaju – ne nametati im rešenje već raditi sa njima da budu aktivne u promenama i odlukama tempom koji je njima najprihvatljiviji.

1. 2.    Pospešivanje pokretanja socijalnih preduzeća, uvođenje podsticajnih programa samozapošljavanja i ohrabrivanje umrežavanja

Pokretanje socijalnih preduzeća koja bi zapošljavala žene sa iskustvom nasilja (primer „Reciklaža tekstila“ Užice, i „Lutkarnica“ Kikinda), kao i onih socijalnih preduzeća kojim bi se žene ohrabrile na samozapošljavanje tako što će postati deo mreže proizvođačica pod jednim zajedničkim imenom (primer organska proizvodnja u „Dobroj bašti“) na način koji kombinuje podršku (edukacija+pomoć u pokretanju, vođenju i prodaji) i postepeno osamostaljivanje. Ključno je uspostavljanje održivog preduzeća, dobrog sistema koji će omogućiti umrežavanje sa jasnim pravilima, dobro upravljanje ovim preduzećima i osiguravanje posla i kontinuirane prodaje.

Konkretne predložene podsticajne mere:

• Obezbeđivanje poreskih  olakšica za socijalna preduzeća i zadruge u smislu da u prve dve godine budu oslobođeni plaćanja poreskih obaveza;
• Stimulacija  zapošljavanja sa 500.000,00 din. po zaposlenoj ženi/radnici;
• Obezbeđivanje besplatnog knjigovodstva i pravnih saveta u prvoj godini poslovanja, odnosno vršenje ovih poslove od strane agencija/kancelarija u okviru lokalne samouprave;
• Uključivanje biznisa žena i socijalnih preduzeća u lanac dobavljača i prepoznavanje ženskih biznisa iz marginalizovanih grupa u javnim nabavkama;
• Pružanje podrške u prve tri godine poslovanja kroz mentorstvo i savetovanje.
• Uvođenje dodatnih servisa za žene koje se odluče na samozapošljavanje ili napredovanje na tržištu rada – na primer čuvanje dece naročito u područjima gde nema tih usluga, kao što su ruralne sredine. Dodatni servisi se mogu finansirati kroz projekte i javne radove, ali i kroz participaciju korisnika usluga.

1. 3.    Stimulacija poslodavaca

Postojeće programe kojim se stimulišu poslodavci da zaposle žene sa iskustvom nasilja treba podržati i replicirati na nivoima na kojima još uvek nisu realizovani. Ključno za ovaj program je mreža podrške ženama i poslodavcima u tom procesu (selekcija, monitoring, edukacija).

1. 4.    Edukacija

Podsticanje i podrška programima edukacije za započinjanje sopstvenog biznisa zbog izuzetne važnosti, uz pristup mikrograntovima kojim bi se pomogla realizacija biznis planova. Programi kvalifikacija, dokvalifikacija i prekvalifikacija radi povećanja zapošljivosti i socijalne mobilnosti.

1. 5.    Međusektorska saradnja i umrežavanje

Istambulska konvencija, koju je naša zemlja potpisala, predviđa kreiranja posebnih usluga podrške što uključuje i ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvom nasilja. Da bi usluga mogla da bude sveobuhvatna i uspešna neophodna je dobra saradnja između različitih partnera. Na prvom mestu tu su: centri za socijalni rad, lokalne samouprave, ženske organizacije, i privatni sektor. Ženske organizacije moraju da budu prepoznate kao posebno značajne i podržane jer njihovo učešće doprinosi izgradnji poverenja i održivosti usluga. One su najbliže ženama i njihovim potrebama. Naročito je važno umrežavanje organizacija koje se bave ekonomskim osnaživanjem žena sa iskustvom nasilja i institucija, i stalna razmena ideja i dobrih praksi.

1. 6.    Prepoznavanje ključne uloge centara za socijalni rad

Isto tako, neophodno je bolje prepoznavanje i podrška ključnoj ulozi centara za socijalni rad u koordinaciji usluga koje postoje u zajednici, kao i otvorenost viših instanci za prihvatanje predloga novih usluga i programa koji dolaze iz centara. Kod kreiranja usluga za žene sa iskustvom nasilja nastojati da se odgovori na potrebu što često podrazumeva drugačiji pristup i izlaženje iz uobičajenih pravila. Dodatno treba insistirati na primeni već postojećih propisa, programa i alatki u radu sa ženama sa iskustvom nasilja, kao i na stalnom monitoringu primene.

1. 7.    Kreiranje zakonskog okvira i dobrog poslovnog okruženja

Opšta klima za podršku preduzetništvu utiče i na dostupnost programa kojima bi se pomoglo ekonomsko osnaživanje žena koje su preživele nasilje. U tom smislu posebno je važno izgraditi povoljno poslovno okruženje za razvoj zadruga i socijalnih preduzeća kroz programe podsticaja, ali i adekvatnu zakonsku regulativu (Zakon o socijalnim preduzećima, Zakon o mikrofinansiranju, izmene Zakona o finansijskim institucijama koje bi obezbedile, pored banaka, i osnivanje štedno-kreditnih zadruga).

1. 8.    Obezbeđivanje primene postojećih međunarodnih konvencija, nacionalnih zakona i usvojenih protokola vezanih za ličnu bezbednost

Sigurnost i bezbednost žena sa iskustvom nasilja, kako u sopstvenom domu tako i na radnom mestu, predmet su brojnih zakona i pravila, međunarodnih konvencija kojih je Srbija potpisnica i međusektorskih protokola o postupanju, ali mehanizmi primene ovih pravila i procedura nisu uvedeni na svim nivoima i u svim institucijama. Neophodno je odmah obezbediti postupanje po svim važećim protokolima i pravilnicima kako bi se ženama koje su preživele nasilje, kao i njihovim poslodavcima i kolegama, obezbedila potpuna sigurnost na radnom mestu.

1. 9.    Izdvajanje više sredstava iz državnih, pokrajinski i lokalnih budžeta za ekonomsko osnaživanje žena

Jasno definisanje sredstva iz budžeta Republike Srbije, Autonomne Pokrajine i lokalnih samouprava za finansiranje programa u borbi protiv nasilja prema ženama i ekonomskog osnaživanja žena sa iskustvom nasilja.